На Стручном скупу „Дани Светомира Бојанина 2024“ који је одржан на Палићу од 14 до 15. јуна 2024. године, Јелена Вукић, директорка Школе за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“, представила је стручни рад под називом „Реедукација психомоторике – третман покретом у специјалној едукацији и рехабилитацији у Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“.
Јелена Вукић је истакла да је утемељивач реедукације психомоторике у региону, проф. др Светомир Бојанин након повратка са специјализације у Паризу, прво предавање, односно семинар, на тему реедукације психомоторике одржао у Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“.
Према његовим мемоарима које је приредио за организацију „Помоћ породици“ професор Бојанин се присећа ових првих предавања и наводи како је на тај први семинар дошао цео колектив „школе слепих“, и наставници и директор.
Данас, после више од 60 година од тог првог семинара, кроз стратешко партнерство Школе „Вељко Рамадановић“ са организацијом „Помоћ породици“ која спроводи обуку реедукатора психомоторике у протекле три школске године повећали смо број реедукатора психомоторике, односно имамо још седам дефектолога – тифлолога који су завршили акредитовану обуку „Реедукација психомоторике по моделу проф.др Светомира Бојанина“. Ова сарадња и обука нам је била веома значајна јер смо препознали потребу да се и кроз свакодневни рад у групи (одељењу, мешовитој развојној групи, кућној настави) реализује третман покретом, рекла је током свог излагања директорка Јелена Вукић. Школу за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ похађају деца/ученици којима је реедукација психомоторике потребна и њена примена у свакодневном раду а не само на индивидуалним часовима даје значајне резултате. Наиме, намера нам је да имплементирамо елементе реедукације психомоторике у све облике рада, у наставу и у ваннаставне активности и то је управо оне вештине које су колеге стекле на обуци.
Даље, током излагања појашњено је да метода реедукације психомоторике налази своје теоријско упориште у блиској вези развоја личности и доживљаја телесне целовитости, као основе око које се организује постојање личности детета у социјалном пољу. Реедукација психомоторике, терапија покретом, третман покретом само су неки од термина који се у литератури срећу приликом описивања терапијског правца чију окосницу чине тело и покрет а код слепе и слабовиде деце/ученика се примењује уз одређена ограничења али и специфичности са истим ефектима као код деце/ученика који немају проблема са видом.
Која је област примене реедукације психомоторике?
Кроз реедукацију психомоторике се остварује телесни дијалог између детета и реедукатора, детету се омогућава да поново искуствено доживи раније фазе доживљаја телесне целовитости, фазе развоја овалдавања простором и временом, дакле, све оне фазе које су током развоја оставиле недовољно јасна искуства.
Код деце са сметњама у развоју често је присутан дисхармоничан развој који подразумева и нефункционалну целовитост психомоторике па се кроз покрет побуђују, понављају и дограђују сензомоторна искуства. Управо зато реедукација психомоторике представља вишедимензионални приступ у раду са децом и одраслима с поремећајима психомоторике, који преко покрета и тонуса остварује како телесну тако и вербалну комуникацију. Терапијаки програм је заснован на индивидуалним способностима, разликама и мо.гућностима детета, развојним потребама и осећањима, рекла је Јелена Вукић која је и сама реедукатор психомоторике о која се организацијом „Помоћ породици“ сарађује већ 15 година, посебно у активностима које се тичу унапређивања примене ове методе.
