Библиотека “Петар Песић”
Тел.: 011/2616-223
Радно време:
08,00-14,00
О фонду библиотеке
Фонд библиотеке и медијатеке: 14000 што обихвата књиге на Брајевом писму, црном тиску, и звучне књиге у касетној техници и дисковима.
Фонд учила и наставних средстава: 600 што обухвата лупе за слабовиде, репродукторе, Перкинс машине, МП3 плејере, компјутере, лаптопове и др.
О члановима
Библиотека броји 232 члана.
Чланови библиотеке су ученици наше основне и средње школе, наставно-васпитни кадар и сарадници школе, студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, као и слепи ученици који су инклузијом укључени у похађање редовних школа у Србији.
Детаљније:
Историјат библиотеке
Почетак рада библиотеке може се повезати са оснивањем Завода за слепе и глуве инвалиде 1917. године у Бизерти (Тунис). Како би школа започела с радом Вељко Рамадановић приступа изради првог уџбеника за слепе. 1918. године штампа се први српски буквар на Брајевом писму “Моје прво радовање”. Од тада почиње стварање фонда школске библиотеке.
Пресељењем Завода за слепе и глуве у Земун 1920. године Вељко Рамадановић отвара штампарију и библиотеку за слепе “Нова светлост”. Отварањем штампарије која штампа књиге за слепе, као и књиге за видеће, библиотека са својим фондом постаје једна од највећих у Европи и прва на Балкану. Да би обогатила свој фонд, библиотека је вршила размену књига са многим институцијама за слепе у свету. Раритетну вредност библиотеке чини аутобиографска књига чувене Хелен Келер са посветом коју је лично поклонила Вељку Рамадановићу приликом посете Дому слепих у Земуну, јуна 1931. године. Најстарија чувана књига у просторијама библиотеке јесте домаћа књига из 1875. године, и страна из 1836. године.
Када се појавила прва “звучна књига” у Америци, снимљена на грамофонској плочи, Вељко Рамадановић је 1937. године у Паризу снимио прву звучну књигу за слепе на нашем језику-приповетку “Кумова клетва”, Јанка Веселиновића.
Библиотеку су у почетку водили учитељи на добровољној бази. Први постављени библиотекар и медијатекар школе био је домски службеник Петар Песић, по коме ће библиотека школе добити назив. Његовим великим залагањем сачувана је библиотека од пропадања током Другог светског рата. После Другог светског рата библиотека је наставила са радом снабдевајући слепе ученике широм Југославије. Осетио се пад броја књига услед гашења штампарије и смањене продукције књига на Брајевом писму. Помоћ школи пружиће Завод за уџбенике и наставна средства који на себе преузима издавање уџбеника за слепе.
Од 2008. године школа отвара Ресурсни центар, као проширену делатност библиотеке, који у многоме доприноси унапређењу рада школе. У Ресурсном центру постоји студио за снимање звучних књига, одељење за штампање књига на Брајевом писму, израда књига са увећаним словима за слабовиде и одељење за производњу рељефних карти, цртежа и дијаграма.